Лични подаци

Томислав Љ. Тришовић је рођен 1962. године у Краљеву.

Школска спрема:

Основну и средњу школу је завршио у Краљеву 1981. године када је уписао Технолошко-металушки факултет у Београду. Дипломирао је на Неорганском одсеку,  Електрохемијској групи  на катедри за физичку хемију и електрохемију 1988. године.  Од 1989. године је запослен у Институту техничких наука САНУ као истраживач, где се бави истраживањима из области електрохемијског добијања нових материјала. Последипломске студије је уписао 1990. године на Универзитету у Београду на групи за конверзију енергије. Магистраску тезу одбранио је 1993. године, а докторску дисертацију 2004 године. У звање истраживач сарадник изабран је новембра 1994 године.

Научна делатност

У научно-истраживачким раду се бави феноменима електрохемијског таложења и растварања метала, легура и других металних композита као и електроорганском синтезом и карактеризацијом полимера. У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је 18 радова у часописима међународног значаја, саопштио је 16 радова на скуповима међународног и националног значаја и аутор је 19 патената и добитник 12 награда.

Учесник је неколико пројеката који су дали практичне резултате из области електрохемије, синтерованих материјала, машинства.

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Драго М. Милошевић је рођен 2 марта 1958. године у селу Шуме код Гацка у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Држављанин је Републике Србије, српске националности. Ожењен је и има двоје деце.

Основну школу је завршио у Надинићима 1973., а гимназију у Гацку 1977. године.

Пољопривредни факултет у Сарајеву завршава почетком 1982.године са просечном оценом 8.86.

Последипломске студије из области фитопатологије уписује на Пољопривредном факултету у Земуну 1985, где 1990. године брани магистарску тезу под називом Распрострањеност вируса цртичастог мозаика кромпира у неким сортама и хибридима кромпира на подручју Гуче.

Докторску дисертацију под називом Епидемиологија вируса кромпира у различитим локалитетима Србије и могућност спречавања њиховог ширења брани 1995. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Служи се енглеским и руским језиком.

Прво запослење је имао у Новој Тополи крај Босанске Градишке (1983/84) као технолог у радној јединици за мелиорације земљишта.

Из Босанске Градишке, 1984. године прелази у Гучу у Завод за кромпир где започиње научно истраживачки рад у области заштите биља (фитопатологија - вирусологија).

Од деведесетих година прошлога века, па до 2001. године ради у истој институцији која је припајањем Институту за истраживања у пољопривреди "Србија" постојала под називом  Институт «Србија», Центар за кромпир. Од 2001 до 2002 године ради у Београду у Институту «Србија». Од 2003 до преласка на Агрономски факултет ради у ЈКП «Градско зеленило», Чачак као технички директор тог јавног предузећа.

Од 2005. године ради на Агрономском факултету у Чачку где је предавач на предмету Фитопатологија, а од 2008. године предмету Ентомологија и другим предметима из научне области заштита биља.

На самом почетку бављења научноистраживачким радом, поред стављања у функцију постојеће фитопатолошке, оснива савремену фитопатолошку лаборатојију где су се могла обављати истраживања из области биљне вирусологије, за детекцију биљних вируса за циљу контроле квалитета семенског кромпира, производње безвирусног и основног садног материјала кромпира и за потребе научно истраживачког рада.

Радио је као истраживач у сектору заштите биља, на проблему заштите кромпира од болести, штеточина и корова, на семенарству и производњи безвирусног садног материјала кромпира где је обављао дужност руководиоца научноистраживачког рада.

Изградњом савремене лабораторије за културу ткива, поред сопственог реферата из области заштите, руководи научно истраживачким радом, од 1996. године и лабораторијом за производњу безвирусног садног материјала кромпира културом ткива.

Под његовим руководством, примењена је и разрађена технологија културе ткива у масовној производњи безвирусног садног материјала кромпира, произведена прва супер елита и елита кромпира у Србији. То је била прва масовна примена културе ткива (микропропагација) у пракси односно производњи садног материјала важнијих гајених биљака.

Члан је многих струковних организација, организатор и учесник у организацији научних скупова, члан ECP/GR (European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources) и координатор радне групе за кромпир, председник подружнице Моравичког и Златиборског округа Друштва за заштиту биља Србије од 2003. године и сл.

У звање истраживач сарадник је биран 1991, у звање научни сарадник крајем 1995 године, а у звање виши научни сарадник 2002. године, а у звање ванредни професор 2005. године.

Драго Милошевић је aутор око 200 научних, стручних, прегледних радова монографија и практикума. Осим тога, написао је неколико десетина популарних чланака у ревијалним часописима и одржао двадесетак предавања по позиву на скуповима различитих струковних удружења и сл.

До сада је објавио 4 монографије и један Практикум. Аутор је и једне сорте кромпира.

У циљу усавршавања у струци, обавља једномесечно усавршавање у Институту за кромпир у Хавличковом Броду, Чешка, и на два студијска боравка у Институту за поврће и кромпир у Минску (Белорусија) и Agriko Research у Емелорду (Холандија).

Иницијатор, организатор и активни учесник едукативних скупова којима је био циљ да стечена знања трансформишу у праксу и тако допринесу технолошком напретку државе у којој живи.

Одабране референце

Арсенијевић М., Ђуришић С., Милошевић Д., Иштван М., Гајић О., (1994): Карактеристике сојева Erwinia carotovora subsp. atroseptica и Erwиnиa carotovora subsp. carotovora изолованих из оболелих стабљика и кртола кромпира. Заштита биља 45 (1) бр. 207: 27-39

Арсенијевић М., Сидор М., Пурар Б., Ђуришић С., Милошевић Д., (1993): Примена ензимско-имуноадсорпционог (ЕЛИСА) теста у доказивању Erwиnиa carotovora subsp. atrseptиca, патогена кромпира. Заштита биља 44 (2) бр. 204:97-101.

Броћић З., Милошевић Д., Мачак М., Тир Ш. (2008): The influence of an organic and conventional systems on chemical composition of potato tubers. Cereal Research Communications Vol. 36: 679-682.

Јањић В., Јовановић Љ., Блануша Т., Милошевић Д. (2002): Sulfonylurea herbicides-mode of action. In: Plant Physiology in New Millenium, 67-71. (Editors: Quarrie S., Krstić B., Janjić V.).

Матијевић Д., Рајковић С., Милошевић Д., Чакаревић В., Бошковић Т. (1996): Several years of investigation on the efficay of fungicides on the causer of potato late-blight (Phytophthora иnfestans) Acta Horticulturae 462: 377-383

Милошевић Д. (1992): The occurence of the necrotic strain of potato virus Y (PVYN) in some localities in Serbia. Zaštita bilja 43(3) br.201:197-202.

Милошевић Д. (1996): Ефикасност уља и инсектицида у заштити биљака кромпира од заразе Y и вирусом увијености лишћа кромпира (Y-ВКр и ВУЛКр) Заштита биља 47 (4), 218:333-342.

Милошевић Д. (1996): Утицај локалитета и начина преношења на интезитет ширења неких вируса кромпира. Заштита биља 47 (3), 217: 205-218.

Милошевић Д. (2000): Стање и перспективе производње семенског кромпира у Југославији. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 5-27.

Милошевић Д. Чакаревић Весна, Бошковић Т., (1996): Ефикасност неких инсектицида у сузбијању кромпирове златице (Leptиnotarsa decemlиneata Say). Пестициди 11 (3): 179-185.

Милошевић Д., (1997): Some experience in the identification of "poty" potato viruses by ELISA. Acta Agriculturae Serbica Vol. 2, br. 3:11-18.

Милошевић Д., (1998): Болести кромпира са основама семенарства. Издавачка кућа "Драганић" и Институт "Србија", Земун-Београд, 1-273 (монографија).

Милошевић Д., Братић М. (2000): Производња безвирусног и основног семенског кромпира у Југославији - стање и могућности. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 115-130.

Милошевић Д., Ђаловић И. (2004): Утицај продужног деловања различитих система ђубрења и примене неких мелиоративних мера на интензитет обољења кртола кромпира обичном краставошћу (Streptomyces scabиes Thaxt.). Агрознање, Вол. 4., бр. 4: 117-126. Бањалука.

Милошевић Д., Ивановић М., Ивановић М. (2004): Епидемијска појава пламењаче кромпира и парадајза у Србији. Пестициди и фитомедицина Вол. 19. Но 3: 159-166

Милошевић Д., Ивановић М., Јањић В., Перић И., Јаснић С. (2000): Заштита кромпира од болести, штеточина и корова. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 73-99.

Милошевић Д., Јањић В., Ђаловић И. (2005): Утицај неких фактора на важнија фитофармаколошка својства пестицида. Друго међународно саветовање „Пољопривреда и локални развој", Врњачка Бања. Зборник радова, стр. 221-237.

Милошевић Д., Милинковић М., Бошковић Т., (1997): Производња безвирусног семенског кромпира културом ткива у Југославији. Селекција и семенарство бр. 3-4: 121-124

Милошевић Д., Петровић О. (1996): A study of aphid flight activity (Homoptera, Aphиdidae), potential vectors of potato viruses. Acta Horticulturae, 462: 999-1006.

Милошевић Д., Стоиљковић Б., (1991): Утицај вишегодишњег умножавања кртола у условима високог инфекцијског притиска на степен изрођавања кромпира. Савремена пољопривреда 5:19-24

Милошевић Д., Тошић М., (1991): Reliability of the potato plant organs in proving the potato leaf roll virus (PLRV) and potato virus Y (PVY) by ELISA test. Plant protection: 267-275

Тодоровић М., Стоиљковић Б., Милошевић Д., Бабић С., (1996): Утицај органских и минералних ђубрива на састав микрофлоре и њену заступљеност у хумусно-силикатном земљишту. Савремена пољопривреда 45 (3-4): 121-125.

Тошић М., Крстић Бранка, Обрадовић Ивана, Милошевић Д., (1990): ЕЛИСА метода открива заједничке епитопе вирусних антигена. Заштита биља 41 (2) бр.192:165-172

Милошевић Д. (2008): Фитопатологија - Практикум. Агрономски факултет, Чачак.

Лични подаци:

Др Горан Дугалић рођен је 29. септембра 1961. године у Тепечима, општина  Краљево. Др Горан Дугалић  је  ожењен  и  отац је троје  деце.

Школска спрема:

После завршене средње школе, уписао се на Агрономски факултет у Чачку и исти  завршио 1987. године. Одмах после завршених студија засновао је радни однос у  пољопривредној школи "Др Ђорђе Радић" у Краљеву, на радно место професора за  наставне предмете Педологија и Ратарство.

Године 1988. др Горан  Дугалић положио је професорски испит. Поред наставне делатности бавио се и научним радом и руководио је школском економијом површине 83 хектара. Последипломске студије ранга магистеријума  уписао  је на Пољопривредном факултету у Сарајеву, где је положио све испите, али је због познатих прилика магистарски рад под називом: "Утицај органских и минералних  ђубрива на принос кукуруза гајеног на земљишту типа псеудоглеј", одбранио на Агрономском факултету у Чачку 1993. године.

На радном месту Горан Дугалић се бавио заснивањем огледа из области исхране  биљака, проучавања особина земљишта, увођења нових сорти и хибрида и тако остварио  сарадњу са великим бројем научних установа у земљи. Докторску  дисертацију  под  називом  "Карактеристике  краљевачког  псеудоглеја  и  изналажење  могућности за повећање његове продуктивне способности" одбранио је на  Пољопривредном факултету у  Земуну  1998. године.

Запослења:

У периоду од 1987. до 2000. био је запослен у Средњој Пољопривредној школи у Краљеву. Од 2000. до 2002. радио је на Пољопривредном факултету у Приштини са седиштем у Крушевцу. На Агрономском факултету у Чачку ради од 2003. године, а део радног времена и у Институту за ратарствио и повртарство у Новом Саду.

Научна делатност:

Др Горан Дугалић је члан Друштва за проучавање земљишта СЦГ, Друштва пољопривредних инжењера и техничара Србије, добитник награде Задружног савеза Србије 2003. године за посебан допринос развоју и унапређењу пољопривредне производње у Србији.

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Телефон: ++381 32 303 416

Лични подаци

Проф. др Александар С. Пауновић рођен је 30. маја 1959. године у Чачку од оца проф. др Станише А. Пауновића и мајке Вере А. Пауновић (рођене Јовановић). Отац је једног мушког детета.

Национална припадност: Србин. 

Образовање

Проф. др Александар С. Пауновић завршио је основну школу „Филип Филиповић“ и Гимназију у Чачку. Агрономски факултет у Чачку, Општи смер, завршио је 1989. године. Последипломске магистарске студије, наставне групе „Екологија и агротехника жита“ уписао је на Агрономском факултету у Чачку, школске 1990/91. године. Све испите на последипломским магистарским студијама положио је са просечном оценом 9,60.

Магистарску тезу под називом „Испитивање неких својстава сората пиварског јечма и одређивање најпогоднијих за производњу слада (Hordeumsativum Jessen. ssp. distichum L.)“ одбранио је 06. априла 1994. године, под менторством проф. др Крста Росића и проф. др Драгољуба Максимовића.

Докторску дисертацију под називом „Генотипска варирања приноса и квалитета зрна јарог јечма у зависности од исхране азотом и густине сетве“, одбранио је на Агрономском факултету у Чачку, 12. марта 2002. године под менторством проф. др Драгољуба Максимовића.

Служи се енглеским језиком.

Запослење

Проф. др Александар С. Пауновић запослен је на Агрономском факултету у Чачку Универзитета у Крагујевцу од 03. маја 1990. године где је стекао сва изборна звања. Од 29. марта 2012. године има звање редовног професора за ужу научну област Ратарство и крмно биље.

Академска каријера

Асистент приправник Агрономског факултетау Чачку Универзитета у Крагујевцу од 03.05.1990. до 17.11.1994. године;

Асистент Агрономског факултета у Чачку Универзитета у Крагујевцу, од 17.11.1994. до 02.12.1998. године;

Асистент (реизбор) Агрономског факултета у Чачку Универзитета у Крагујевцу, од 02.12.1998. до 01.11.2002. године;

Доцент Агрономског факултетау Чачку Универзитета у Крагујевцу, од 01.11.2002. до 14.09.2007. године;

Ванредни професор Агрономског факултета у Чачку Универзитета у Крагујевцу, од14.09.2007. до 29. марта 2012. године;

Редовни професор Агрономског факултета у Чачку Универзитета у Крагујевцу, од 29. марта 2012. године.

На Агрономском факултету у Чачку Универзитета у Крагујевцу проф. др Александар С. Пауновић учествује у извођењу наставе на основним академским студијама, мастер академским студијама и докторским студијама. На студијском програму ОАС Општа агрономија (240 ЕСПБ) изводи предавања и вежбе из предмета Специјално ратарство и Интегрална ратарска производња, на студијском програму ОАС Прехрамбена технологија (240 ЕСПБ) изводи наставу из  предмета Биљне сировине, а на студијском програму ОАС Зоотехника (180 ЕСПБ) изводи предавања и вежбе из предмета Интегрална ратарска производња (заједнички изборни предмет за два студијска програма). На мастер академским студијама Агрономија (60 ЕСПБ) изводи наставу из предмета Гајење жита, а на докторским студијама Агрономија (180 ЕСПБ) изводи наставу на предметима Технологија производње жита и Методе научноистраживачког рада.

Од 2008. године, од када се врши оцењивање квалитета рада наставника од стране студената, па све до сада, има позитивну оцену педагошког рада добијену од стране студената Агрономског факултета (просечна оцена 4,82 на скали од 1 до 5).

До 2014. године учествовао је у две комисије за одбрану докторских дисертација, пет комисија за одбрану магистарских теза, шест комисијаза одбрану завршних мастер радова, 56 комисија за одбрану специјалистичких радова и 85 комисија за одбрану завршних радова на основним академским студијама.

Активно је укључен у рад Агрономског факултета у Чачку, рад Универзитета у Крагујевцу и рад Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије.

У два изборна периода био је члан управног одбора и члан савета Агрономског факултета у Чачку. Обављао је дужност Шефа катедре за ратарство и повртарство у два изборна периода, од 2003. до 2005. године и од 2005. до 2007. године. У периоду од 2008. до 2012. године био је председник комисије за мастер и докторске студије на Агрономском факултету у Чачку. Од 2008. године,до сада (2014), обавља дужност председника Комисије за обезбеђење квалитета на Агрономском факултету у Чачку.

Био је председник и члан организационих одбора приликом одржавања шест науних и стручних скупова.

Обављао је функцију продекана за наставу Агрономског факултета у Чачку од 2006. до 2012. године.

Руководио је пословима на припреми и изради документације за акредтацију студијских програма и установе Агрономског факултета у 2008. и 2013. години и на пословима припреме и израде Извештаја о самовредновању и оцењивању квалитета рада Агрономског факултета који је у 2013. години достављен Комисији за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије за потребу Спољашње провере осигурања квалитета.

Испред Агрономског факултета у Чачку, у периоду од 2003. до 2004. године, био је руководилац радне групе за израду Опште стратегије развоја општине Чачак, за област Ратарство, крмно биље и повртарство.

На Универзитету у Крагујевцу био је члан Савета Универзитета, у три изборна периода, и то: од 2004. до 2006. године, од 2006. до 2009. године и од 2012. до сада.

У периоду од 2007. до 2010. године активно је учествовао у раду Комисије за обезбеђење квалитета Универзитета у Крагујевцу. Учесник је прве Конференције о квалитету у високом образовању у организацији Универзитета у Крагујевцу (15.10.2010. године), са радом: „Квалитет наставног процесана факултетима Универзитета у Крагујевцу“.

Учествовао је у радном тиму Универзитета у Крагујевцу при изради стратешког Мастер плана одрживог развоја планине Рудник од 2014. до 2024. године,као руководилац области Пољопривреда.

Од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије ангажован је, од 2008. године до сада (2014), за рецензента већег броја студијских програма основних академских студија, мастер академских студија и докторских студија, обављао је рецензије испуњености услова за акредитацију високошколских установа као и рецензије спољшње провере квалитета високошколских установа.

Научна делатност

Резултати научног рада проф. др Александра С. Пауновића, до сада су цитирани 37 пута у часописима реферисаним у базама података ISI/WebOfScience, SCIndexи Scopus.

Према класификацији појединаца за учешће у научним пројектима од 2010. до 2015. године, које је спровело Министарство за просвету, науку и технолошки развој Р. Србије проф. др Александар С. Пауновић сврстан је у прву групу истраживача (Т1).

Одржао је четири уводна предавања по позиву.

Учествовао је у реализацији дванаест научних пројеката чију израду је финансирало Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије, а учествовао је и у два пројекта билатералне сарадње, од чега је био руководилац једног пројекта.

Рецензент је међународних и домаћих научних часописа. Од укупно 59 рецензираних научних и стручних радова, дварецензирана рада су у међународним часописима који се реферишу на SCIлисти, 45 радовау међународним Зборницима и 23 рада у домаћим научним часописима;

У 2011. години публиковао је монографско научно дело под називом Јечам. Има два поглавља у могорафијама националног значаја. Објавио је два практикума из Специјалног ратарства (1991. и 2006. године).

Публикације (List of Publications)