Проф. др Драгутин Ђукић, редовни професор у пензији

Е-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Телефон: 064 3548389

Лични подаци

Драгутин А. Ђукић је рођен 28. 11. 1952. године у Матешеву, општина Колашин (Република Црна Гора). Држављанин је Републике Србије, српске националности. Живи и ради у Чачку. Ожењен је и има двоје деце.

Образовање

Гимназију природно-математичког смера је завршио је у Иванграду (сада Беране) 1972. године. Дипломирао је 1976. године на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Исте године уписао је постдипломске студије на групи "Земљиште и исхрана биљака - подгрупа Микробиологија", Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду. Магистрирао је 11. 6. 1982. године на тему "Интеракција између квантитативног састава амонификатора активности процеса амонификације и активности протеиназе и уреазе". Докторску дисертацију је одбранио 12. 5. 1987. године на Ветеринарском факултету у Београду на тему "Утицај загађенмости воде реке Западна Морава на квалитативни и квантитативни састав ихтиофауне".

Запослења

Од почетка своје радне каријере (1. 9. 1979) запослен је на Агрономском факултету у Чачку, где је прошао кроз сва изборна звања: асистент приправник (1979 – 1984), асистент (1984 – 1988), доцент (1988 – 1993), ванредни професор (1993 – 1998), редовни професор (од 27. 02. 1998). Поред радног ангажовања на Агрономском факултету у Чачку (42 год.), изводио је наставу из научне области Микробиологија и на Одсеку за Биологију ПМФ у Подгорици (10 год.), Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву (21 год.), Технолошко-металуршком факултету у Подгорици (3 год.) и на Технолошком факултету у Зворнику (3 године). На Машинском факултету, Универзитета у Источном Сарајеву, изводио је наставу на Европским докторским студијама "Рационално коришћење енергиије и заштита околине у земљама Западног Балкана" (2010-2012. год.).

Научна делатност

Самостално или у сарадњи са другим ауторима до сада је објавио преко 450 научних радова, саопштења и публикација. Аутор је пет техничких решења (М80), 18 монографија (од чега 4 иностране), 10 уџбеника, 5 практикума и 4 приручника. Проф. Драгутин Ђукић био је ментор, коментор или члан комисије за одбрану бројних дипломских, специјалистичких и мастер радова, магистарских теза и докторских дисертација, који(је) су брањени(е) на Агрономском факултету у Чачку, Пољопривредном факултету у Земуну, Пољопривредном и Технолошком факултету у Новом Саду, Биолошком факултету у Београду и ПМФ у Подгорици.

Као руководилац или сарадник учествовао је у реализацији већег броја међународних, републичких и регионалних пројеката.

Био је главни и одговорни уредник часописа Acta Agriculturae Serbica, са међународним редакционим одбором, који се штампа на енглеском језику. Члан је уређивачког одбора неколико страних и домаћих часописа. Оснивач је Лабораторије за микробиологију на Агрономском факултету у Чачку.

Председник је Научног савета Балканског научног центра Руске академије природних наука (БНЦ РАЕН) - од 2018. године и потпредседник БНЦ РАЕН - од јануара 2019. године.

Студијски боравци и усавршавања

U циљу усавршавања, похађао је курс «Тетнологија рекомбинације DNA» (Recombinant DNA Technology») под руководством prof. Perry Hacketta из Минесоте, УСА (Department of Genetic and Cell Biology, University of Minesota, St.Paul), боравио у Лабораторији за генетику Института за кукуруз у Земун Пољу радећи на умножавању бактерија и изолацији и анализи ДНА, као и у неколико научних институција у Познању-Пољска (Institute of biochemistry-Institut za biohemiju, Institute of Microbiology University of Agriculturae, Institute of bioorganic Chemistry Polish Academy of Sciences), Москви − Русија (лабораторијама шест различитих катедара за миркобиологију Московског државног универзитета ''Ломоносов'' и лабораторијама за микробиологију Московске пољопривредне академије ''Тимирјазев''), Пловдиву − Бугарска (лабораторији за миркобиологију Пољопривредне академије у Пловдиву) и Софији − Бугарска (лабораторији за микробиологију Агрономског факултета, Универзитета за шумарство у Софији), Канади ( Биолошки факултет Универзитета у Хамилтону).

Руковођење на универзитету и факултету

На Агрономском факултету у Чачку био је продекан за наставу у два мандата (1988-1990, 1990-1992), у периоду од 21.09.1990 − 22.09.1991. године био је вршилац дужности декана, а затим у три мандата (1994 − 1996, 1996 – 1998, 1998 – 2000) декан факултета. У периоду од 2004 – 2006. године обављао је дужност проректора за међународну сарадњу, а од 2006 – 2009. године проректора за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Крагујевцу.

Награде и признања

Инострани члан Међународне Академије информатизације (бр. 10-11521 од 23.03.1999); Руске Академије природних наука (РАЕН) (бр.160-АРК од 14.11.2001); редовни члан Инжењерске академије Србије (25. 10. 2020); златна медаља са ликом "К.А.Тимиријазева" за допринос успостављању и развоју наставно-научне сарадње између Руског државног пољопривредног универзитета - Московске пољопривредне академије (РГАУ-МСХА) им. "К.А.Тимиријазев" и Агрономског факултета, Универзитета у Крагујевцу (25.05.2007); златна медаља Климента Аркадјевича Тимирјазева за допринос развоју пољопривредне науке и образовања од стране Федералног државног образовног удружења Руског државног пољопривредног универзитета РГАУ-МСХА им. "К.А.Тимиријазев" (No. 126, од 25.05.2009); Плакета Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву (2010, 2024) и захвалнице Пољопривредног института у Бања Луци (1998) и Агрономског факултета у Чачку (2018), за допринос њиховом развоју; "Децембарска награда града Чачка" за допринос угледу и напретку града Чачка (2014); "Вукова награда" Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју науке и културе у Републици Србији и српском културном простору, Београд (2015); Диплома лауреата првог степена у номинацији Еколошко образовање, просвета и култура, за двотомну монографију "Еколошка биотехнологија", Москва (29.11.2019); Захвалница Државне думе руске федерације за допринос развоју Еколошке биотехнологије и Медаља за заслуге РАЕН, Москва (2019); Диплома лауреата другог степена у номинацији Очување биодиверзитета у природи за монографију "Земљишни екосистеми - загађење и очишћење", Београд, Москва, Кијев (25. 10. 2021).