Чачак:
 
 
web mail       Engleski

Универзитет у Крагујевцу
Агрономски факултет у Чачку
основан 1978. године

drago_milosevic

 


E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


Драго М. Милошевић је рођен 2 марта 1958. године у селу Шуме код Гацка у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Држављанин је Републике Србије, српске националности. Ожењен је и има двоје деце.

Основну школу је завршио у Надинићима 1973., а гимназију у Гацку 1977. године.

Пољопривредни факултет у Сарајеву завршава почетком 1982.године са просечном оценом 8.86.

Последипломске студије из области фитопатологије уписује на Пољопривредном факултету у Земуну 1985, где 1990. године брани магистарску тезу под називом Распрострањеност вируса цртичастог мозаика кромпира у неким сортама и хибридима кромпира на подручју Гуче.

Докторску дисертацију под називом Епидемиологија вируса кромпира у различитим локалитетима Србије и могућност спречавања њиховог ширења брани 1995. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Служи се енглеским и руским језиком.

Прво запослење је имао у Новој Тополи крај Босанске Градишке (1983/84) као технолог у радној јединици за мелиорације земљишта.

Из Босанске Градишке, 1984. године прелази у Гучу у Завод за кромпир где започиње научно истраживачки рад у области заштите биља (фитопатологија - вирусологија).

Од деведесетих година прошлога века, па до 2001. године ради у истој институцији која је припајањем Институту за истраживања у пољопривреди "Србија" постојала под називом  Институт «Србија», Центар за кромпир. Од 2001 до 2002 године ради у Београду у Институту «Србија». Од 2003 до преласка на Агрономски факултет ради у ЈКП «Градско зеленило», Чачак као технички директор тог јавног предузећа.

Од 2005. године ради на Агрономском факултету у Чачку где је предавач на предмету Фитопатологија, а од 2008. године предмету Ентомологија и другим предметима из научне области заштита биља.

На самом почетку бављења научноистраживачким радом, поред стављања у функцију постојеће фитопатолошке, оснива савремену фитопатолошку лаборатојију где су се могла обављати истраживања из области биљне вирусологије, за детекцију биљних вируса за циљу контроле квалитета семенског кромпира, производње безвирусног и основног садног материјала кромпира и за потребе научно истраживачког рада.

Радио је као истраживач у сектору заштите биља, на проблему заштите кромпира од болести, штеточина и корова, на семенарству и производњи безвирусног садног материјала кромпира где је обављао дужност руководиоца научноистраживачког рада.

Изградњом савремене лабораторије за културу ткива, поред сопственог реферата из области заштите, руководи научно истраживачким радом, од 1996. године и лабораторијом за производњу безвирусног садног материјала кромпира културом ткива.

Под његовим руководством, примењена је и разрађена технологија културе ткива у масовној производњи безвирусног садног материјала кромпира, произведена прва супер елита и елита кромпира у Србији. То је била прва масовна примена културе ткива (микропропагација) у пракси односно производњи садног материјала важнијих гајених биљака.

Члан је многих струковних организација, организатор и учесник у организацији научних скупова, члан ECP/GR (European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources) и координатор радне групе за кромпир, председник подружнице Моравичког и Златиборског округа Друштва за заштиту биља Србије од 2003. године и сл.

У звање истраживач сарадник је биран 1991, у звање научни сарадник крајем 1995 године, а у звање виши научни сарадник 2002. године, а у звање ванредни професор 2005. године.

Драго Милошевић је aутор око 200 научних, стручних, прегледних радова монографија и практикума. Осим тога, написао је неколико десетина популарних чланака у ревијалним часописима и одржао двадесетак предавања по позиву на скуповима различитих струковних удружења и сл.

До сада је објавио 4 монографије и један Практикум. Аутор је и једне сорте кромпира.

У циљу усавршавања у струци, обавља једномесечно усавршавање у Институту за кромпир у Хавличковом Броду, Чешка, и на два студијска боравка у Институту за поврће и кромпир у Минску (Белорусија) и Agriko Research у Емелорду (Холандија).

Иницијатор, организатор и активни учесник едукативних скупова којима је био циљ да стечена знања трансформишу у праксу и тако допринесу технолошком напретку државе у којој живи.

 

 

Одабране референце

Арсенијевић М., Ђуришић С., Милошевић Д., Иштван М., Гајић О., (1994): Карактеристике сојева Erwinia carotovora subsp. atroseptica и Erwиnиa carotovora subsp. carotovora изолованих из оболелих стабљика и кртола кромпира. Заштита биља 45 (1) бр. 207: 27-39

Арсенијевић М., Сидор М., Пурар Б., Ђуришић С., Милошевић Д., (1993): Примена ензимско-имуноадсорпционог (ЕЛИСА) теста у доказивању Erwиnиa carotovora subsp. atrseptиca, патогена кромпира. Заштита биља 44 (2) бр. 204:97-101.

Броћић З., Милошевић Д., Мачак М., Тир Ш. (2008): The influence of an organic and conventional systems on chemical composition of potato tubers. Cereal Research Communications Vol. 36: 679-682.

Јањић В., Јовановић Љ., Блануша Т., Милошевић Д. (2002): Sulfonylurea herbicides-mode of action. In: Plant Physiology in New Millenium, 67-71. (Editors: Quarrie S., Krstić B., Janjić V.).

Матијевић Д., Рајковић С., Милошевић Д., Чакаревић В., Бошковић Т. (1996): Several years of investigation on the efficay of fungicides on the causer of potato late-blight (Phytophthora иnfestans) Acta Horticulturae 462: 377-383

Милошевић Д. (1992): The occurence of the necrotic strain of potato virus Y (PVYN) in some localities in Serbia. Zaštita bilja 43(3) br.201:197-202.

Милошевић Д. (1996): Ефикасност уља и инсектицида у заштити биљака кромпира од заразе Y и вирусом увијености лишћа кромпира (Y-ВКр и ВУЛКр) Заштита биља 47 (4), 218:333-342.

Милошевић Д. (1996): Утицај локалитета и начина преношења на интезитет ширења неких вируса кромпира. Заштита биља 47 (3), 217: 205-218.

Милошевић Д. (2000): Стање и перспективе производње семенског кромпира у Југославији. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 5-27.

Милошевић Д. Чакаревић Весна, Бошковић Т., (1996): Ефикасност неких инсектицида у сузбијању кромпирове златице (Leptиnotarsa decemlиneata Say). Пестициди 11 (3): 179-185.

Милошевић Д., (1997): Some experience in the identification of "poty" potato viruses by ELISA. Acta Agriculturae Serbica Vol. 2, br. 3:11-18.

Милошевић Д., (1998): Болести кромпира са основама семенарства. Издавачка кућа "Драганић" и Институт "Србија", Земун-Београд, 1-273 (монографија).

Милошевић Д., Братић М. (2000): Производња безвирусног и основног семенског кромпира у Југославији - стање и могућности. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 115-130.

Милошевић Д., Ђаловић И. (2004): Утицај продужног деловања различитих система ђубрења и примене неких мелиоративних мера на интензитет обољења кртола кромпира обичном краставошћу (Streptomyces scabиes Thaxt.). Агрознање, Вол. 4., бр. 4: 117-126. Бањалука.

Милошевић Д., Ивановић М., Ивановић М. (2004): Епидемијска појава пламењаче кромпира и парадајза у Србији. Пестициди и фитомедицина Вол. 19. Но 3: 159-166

Милошевић Д., Ивановић М., Јањић В., Перић И., Јаснић С. (2000): Заштита кромпира од болести, штеточина и корова. Архив за пољопривредне науке (61), 215: 73-99.

Милошевић Д., Јањић В., Ђаловић И. (2005): Утицај неких фактора на важнија фитофармаколошка својства пестицида. Друго међународно саветовање „Пољопривреда и локални развој", Врњачка Бања. Зборник радова, стр. 221-237.

Милошевић Д., Милинковић М., Бошковић Т., (1997): Производња безвирусног семенског кромпира културом ткива у Југославији. Селекција и семенарство бр. 3-4: 121-124

Милошевић Д., Петровић О. (1996): A study of aphid flight activity (Homoptera, Aphиdidae), potential vectors of potato viruses. Acta Horticulturae, 462: 999-1006.

Милошевић Д., Стоиљковић Б., (1991): Утицај вишегодишњег умножавања кртола у условима високог инфекцијског притиска на степен изрођавања кромпира. Савремена пољопривреда 5:19-24

Милошевић Д., Тошић М., (1991): Reliability of the potato plant organs in proving the potato leaf roll virus (PLRV) and potato virus Y (PVY) by ELISA test. Plant protection: 267-275

Тодоровић М., Стоиљковић Б., Милошевић Д., Бабић С., (1996): Утицај органских и минералних ђубрива на састав микрофлоре и њену заступљеност у хумусно-силикатном земљишту. Савремена пољопривреда 45 (3-4): 121-125.

Тошић М., Крстић Бранка, Обрадовић Ивана, Милошевић Д., (1990): ЕЛИСА метода открива заједничке епитопе вирусних антигена. Заштита биља 41 (2) бр.192:165-172

Милошевић Д. (2008): Фитопатологија - Практикум. Агрономски факултет, Чачак.